W sushi & Fusion

Bivsa Dišina koliba, ljubitelji teleće čorbice (kao ja) na Senjaku znaju gde je bio restoran. 

Danas W Sushi.
Ulazim sama, konobarica na ulazu me je pitala "Pušačkini il ne pušački deo?" kada izabrah pušacki ljubazno me je uputila na  lep sto serviran za četvoro.
I upitala, "Možda očekujete jos nekog?" rekoh "Da, kroz nekih pola sata jos tri osobe- prijatelje očekujem". 
Vidno prijatno iznenadjena sto je pretpostavila da sam možda i sama dosla na ručak, iako je neuobičajeno za naš Beograd, da dama sedi sama.

Veliko bravo!

Poručila sam za predjelo prolećne rolnice.
Veoma brzo mi je donela i ljute hrskave stapiće i dva umaka, jedan je krem sir sa začinima koji obožavam. Interesantno. 

Prolećne rolnice su kao potopljene u 20l ulja- da u fritezi- verovatno lošoj i slaboj- jer su bile toliko masne da sam ih počastila masnom salvetom brišući prste. Da, prstima sam jela.

Vratih se na one ljute hrskave štapice sa sirom, dok ne stignu prijatelji i pohrlimo na glavno jelo.
I stigli su. 
Baterija je otišla. 
Poručili smo dosta ribe. . 
I dosta vina. 
Znam samo da je riba bila odlična. 
I vino je bilo odlično. 

Ocena 1-10

Usluga: 10

Hrana: 8

Atmosfera:10

Tanker

Ne volim bas Novi Beograd. 
On mi je nekako pre asocijacija za poslovne sastanke,kompanije, banke i osiguranja..., a ne na vreme koje bi proveo uživajući( ne računam  novobeogradske noćne  klubove).

To mesto Tanker. Onako masivno i hladno zvuči, tu prekoputa Opštine, tik uz restoran Durmitor.
Rekoše mi da je to mesto bilo nekada "mesto x" sada je renovirano.
Sve u svemu došle smo na doručak drugarica i ja... Dole je bilo zadimljeno, sele smo na sprat.
Ne očekujući, jer stalno kasnim, pomislih da smo i ovaj put zakasnile jer doručak tipa služe do nekog vremena, kad ono medjutim. Konobar je rekao sa doručak služe i do 22h. Bravo.

Poručile smo omlet sa šunkom. Stiže nam tanjir, pomislih da su nešto pomešali- jer to što sam videla više je ličilo na dezert. Lepo dekorisano i nadasve ukusno.
Tako da je ostalo mesta i za palačinku. Jedino na ovom mestu ćete od konobara dobiti i vlažnu maramicu, kako mi reče da se ne umusavim od nutele. Pametno. Preporuka.

Ocena 1-10

Usluga: 10

Hrana: 10

Atmosfera:10

Smokvica

Smokvica, jedno od dragih mi mesta, dabome na Dorćolu. 

Dogovorila sam se sa prijateljem  koji je doputovao iz UAR a uzeo hotel u blizini, da se nadjemo na ručku tamo. 

Pa gladna, bolje reći pregladnela upadam u lokal sa željom da poručim nešto što se nakraće čeka. Ipak, uhvatih -novo napomenu u jelovniku- Libanska piletina, sa humusom. 

Hm, ako je libanska mislim se istrpeću da sačekam kojih desetak  minuta duže. 

Ah, ne dobih odmah sto. Razume se, popularno mesto, vikend još vreme ručka.
Prebaciše me za onaj veliki sto, za 6oro. Za tim stolom su sedele dve devojke jedna naspram druge do ivice, i sedoh na drugu ivicu- pomislih cool. Niko me nece čudno gledati sto cu znajuci mog projatelja- sedeti sama jedno minimum sat, tu su njih dve- pa nisam upadljiva.

Nisam bila upadljiva ni konobarima, dok sam poručila hranu i dok su mi preneli pice- načekala sam se.
Konobar reče libanska je pikantna- pitah ga koliko- i doskočih ja onako normalno- odgovori mi da.

I stigao moj libanski file, nisam ulovila ni sliku, odmah sam se bacila... Lepo, nije da nije lepo aražirano na velikom belom tanjiru, onako linija sirupa nara, i sve sam pojela veoma brzo- al nigde traga pikantnosti. 

Nakon sto sam završila položila  pribor u znak da sam završila i sa mišlju da poručim onu njihovu limunadu sa nanom u bokalu, čekam čekam.

Naslonih se udobno u stolicu i hvatam telefon i sliku "gotovog" tanjira. Konobarica prilazi dvema devojkama za "mojim" stolom a ni pogled u mene, ni moj tanjir. Nisam je htela ni zvati, čekala sam.

5 min kasnije prilazi i pita da li je slobodno, kazem da jeste (dok kucam ovaj tekst) i poručijem limunadu. Pita me da li želim času, ne ponovih da želim bokal. Na to ona, a koliko časa ( mislim se da kazem 6) al rekoh za sada samo jednu ;) razume se, prijatelj  jos nije stigao. Taman mi je dobro došlo da ispraznim bateriju telefona i da u miru napunim želudac.

Čekam ga...

Ocena 1-10

Usluga: 5

Hrana: 7

Atmosfera:7

Dijagonala

Dijagonala

Hram Svetog  Save, u jednoj od najlepših ulica u Beogradu restoran Dijagonala 2.0.

Pre moje posete bilo mi je društvo, njih trojica. 

Dvojica poruciše  po biftek, treći piletinu. Konobar im donosi poručeno kad jedan od njih po profesiji ugostitelj/ hotelijer primeti ne bas lepo parče mesa u tanjiru. Gramaza ok al prilikom sečenja istog  koji je srednje pečen i  prvog zalogaja posumnja da je pokvareno meso. 

Nedugo potom dvojica su otisla do toaleta jer su imali nagon povraćanja- dovoljno za skandal koji ipak nisu želeli da naprave. Rekose to konobaru koji je pripremio račun, sa uredno ispisanim svim stavkama i pokvarenim mesom – čitaj biftek puta dva.

Ne, nisu oni imali problem da plate, al jednostavno tako nešto  nakon informacije osoblju nije bilo dovoljno da se stavke storniraju sa računa. Bez blama su sve stavili na racun!

I platiše.

Par nedelja potom sam sedela sa prijateljima, nas četvoro. Poručila sam teletinu po  ceni preko 2000 dinara, porcija oko 250gr, žilavog i nikakvog mesa- znate onaj deo ispod kolenice.

Razočarenje je bilo evidentno svih nas, na stranu relativno dobar ambijent i izbor vina kada hrana ne zasluzuje ni ocenu 1.

Na mojoj skali su dobili ocenu nula.

Ako zelite skupu i losu hranu posetite Dijagonalu. https://plus.google.com/116042099163560202623/about?gl=rs&hl=en

Slika: Ne zaslužuju

Ocena 1-10

Usluga: 2

Hrana: 0

Atmosfera:2