Smokvica

Smokvica, jedno od dragih mi mesta, dabome na Dorćolu. 

Dogovorila sam se sa prijateljem  koji je doputovao iz UAR a uzeo hotel u blizini, da se nadjemo na ručku tamo. 

Pa gladna, bolje reći pregladnela upadam u lokal sa željom da poručim nešto što se nakraće čeka. Ipak, uhvatih -novo napomenu u jelovniku- Libanska piletina, sa humusom. 

Hm, ako je libanska mislim se istrpeću da sačekam kojih desetak  minuta duže. 

Ah, ne dobih odmah sto. Razume se, popularno mesto, vikend još vreme ručka.
Prebaciše me za onaj veliki sto, za 6oro. Za tim stolom su sedele dve devojke jedna naspram druge do ivice, i sedoh na drugu ivicu- pomislih cool. Niko me nece čudno gledati sto cu znajuci mog projatelja- sedeti sama jedno minimum sat, tu su njih dve- pa nisam upadljiva.

Nisam bila upadljiva ni konobarima, dok sam poručila hranu i dok su mi preneli pice- načekala sam se.
Konobar reče libanska je pikantna- pitah ga koliko- i doskočih ja onako normalno- odgovori mi da.

I stigao moj libanski file, nisam ulovila ni sliku, odmah sam se bacila... Lepo, nije da nije lepo aražirano na velikom belom tanjiru, onako linija sirupa nara, i sve sam pojela veoma brzo- al nigde traga pikantnosti. 

Nakon sto sam završila položila  pribor u znak da sam završila i sa mišlju da poručim onu njihovu limunadu sa nanom u bokalu, čekam čekam.

Naslonih se udobno u stolicu i hvatam telefon i sliku "gotovog" tanjira. Konobarica prilazi dvema devojkama za "mojim" stolom a ni pogled u mene, ni moj tanjir. Nisam je htela ni zvati, čekala sam.

5 min kasnije prilazi i pita da li je slobodno, kazem da jeste (dok kucam ovaj tekst) i poručijem limunadu. Pita me da li želim času, ne ponovih da želim bokal. Na to ona, a koliko časa ( mislim se da kazem 6) al rekoh za sada samo jednu ;) razume se, prijatelj  jos nije stigao. Taman mi je dobro došlo da ispraznim bateriju telefona i da u miru napunim želudac.

Čekam ga...

Ocena 1-10

Usluga: 5

Hrana: 7

Atmosfera:7