Smokvica

Smokvica, jedno od dragih mi mesta, dabome na Dorćolu. 

Dogovorila sam se sa prijateljem  koji je doputovao iz UAR a uzeo hotel u blizini, da se nadjemo na ručku tamo. 

Pa gladna, bolje reći pregladnela upadam u lokal sa željom da poručim nešto što se nakraće čeka. Ipak, uhvatih -novo napomenu u jelovniku- Libanska piletina, sa humusom. 

Hm, ako je libanska mislim se istrpeću da sačekam kojih desetak  minuta duže. 

Ah, ne dobih odmah sto. Razume se, popularno mesto, vikend još vreme ručka.
Prebaciše me za onaj veliki sto, za 6oro. Za tim stolom su sedele dve devojke jedna naspram druge do ivice, i sedoh na drugu ivicu- pomislih cool. Niko me nece čudno gledati sto cu znajuci mog projatelja- sedeti sama jedno minimum sat, tu su njih dve- pa nisam upadljiva.

Nisam bila upadljiva ni konobarima, dok sam poručila hranu i dok su mi preneli pice- načekala sam se.
Konobar reče libanska je pikantna- pitah ga koliko- i doskočih ja onako normalno- odgovori mi da.

I stigao moj libanski file, nisam ulovila ni sliku, odmah sam se bacila... Lepo, nije da nije lepo aražirano na velikom belom tanjiru, onako linija sirupa nara, i sve sam pojela veoma brzo- al nigde traga pikantnosti. 

Nakon sto sam završila položila  pribor u znak da sam završila i sa mišlju da poručim onu njihovu limunadu sa nanom u bokalu, čekam čekam.

Naslonih se udobno u stolicu i hvatam telefon i sliku "gotovog" tanjira. Konobarica prilazi dvema devojkama za "mojim" stolom a ni pogled u mene, ni moj tanjir. Nisam je htela ni zvati, čekala sam.

5 min kasnije prilazi i pita da li je slobodno, kazem da jeste (dok kucam ovaj tekst) i poručijem limunadu. Pita me da li želim času, ne ponovih da želim bokal. Na to ona, a koliko časa ( mislim se da kazem 6) al rekoh za sada samo jednu ;) razume se, prijatelj  jos nije stigao. Taman mi je dobro došlo da ispraznim bateriju telefona i da u miru napunim želudac.

Čekam ga...

Ocena 1-10

Usluga: 5

Hrana: 7

Atmosfera:7

Dijagonala

Dijagonala

Hram Svetog  Save, u jednoj od najlepših ulica u Beogradu restoran Dijagonala 2.0.

Pre moje posete bilo mi je društvo, njih trojica. 

Dvojica poruciše  po biftek, treći piletinu. Konobar im donosi poručeno kad jedan od njih po profesiji ugostitelj/ hotelijer primeti ne bas lepo parče mesa u tanjiru. Gramaza ok al prilikom sečenja istog  koji je srednje pečen i  prvog zalogaja posumnja da je pokvareno meso. 

Nedugo potom dvojica su otisla do toaleta jer su imali nagon povraćanja- dovoljno za skandal koji ipak nisu želeli da naprave. Rekose to konobaru koji je pripremio račun, sa uredno ispisanim svim stavkama i pokvarenim mesom – čitaj biftek puta dva.

Ne, nisu oni imali problem da plate, al jednostavno tako nešto  nakon informacije osoblju nije bilo dovoljno da se stavke storniraju sa računa. Bez blama su sve stavili na racun!

I platiše.

Par nedelja potom sam sedela sa prijateljima, nas četvoro. Poručila sam teletinu po  ceni preko 2000 dinara, porcija oko 250gr, žilavog i nikakvog mesa- znate onaj deo ispod kolenice.

Razočarenje je bilo evidentno svih nas, na stranu relativno dobar ambijent i izbor vina kada hrana ne zasluzuje ni ocenu 1.

Na mojoj skali su dobili ocenu nula.

Ako zelite skupu i losu hranu posetite Dijagonalu. https://plus.google.com/116042099163560202623/about?gl=rs&hl=en

Slika: Ne zaslužuju

Ocena 1-10

Usluga: 2

Hrana: 0

Atmosfera:2